БАВАНИШТЕ

Као самостално краљевско насеље, Баваниште се први пут помиње 1428. године. После пада Смедерева, 1439. године, пред најездом Турака, избегли Баваништани, заједно са Ковинцима и Скореновчанима, насељавају дунавско острво Чепел, недалеко од Будима, где подижу своја насеља, Српски Ковин и Ловру. На месту где и данас постоји, Баваниште је подигнуто 1766. године. Током 1768. оснива се Црквено парохијско звање. Већ 1772. године помиње се школа. Нова црква од ''доброг материјала'' подигнута је 1778. године.Грунтовне књиге Баваниште је добило 1809. године. Прва наменска зграда за потребе школе подигнута је 1831, а чиниле су је две учионице и два учитељска стана.Године 1834. Баваниште има шест пренумераната на Вукову ''Даницу''.Званични пијац Баваниште добија 1859, а државну пошту 1868.Школска библиотека отворена је 1879, читаоница 1888, апотека 1892,а ''вероисповедно забавиште за децу млађу од шест година''1894. године.

Почетком двадесетог века у Баваништу има седам школских зграда, 11 учитеља и 697 ученика до шестог разреда, ''од чега 414 мушких и 283 женских''. Године 1904. оснива се Пољопривредно газдинска школа, која се 1920. године трансформише у Женску домаћичку школу.Године 1997. обновљен је манастир подигнут у 15. векунад извором, чија се вода сматра чудотворном.Баваниште се налази на четрдесетом километру магистралног пута Београд – Панчево – Ковин. Простире се на 10979 хектара, од којих је 1994 само насеље, док се сеоски атар простире на 8925 хектара.Село данас има око 7000 становника. Број ученика основне школе спао је испод 600.Већина становника живи од пољопривредеУ Баваништу су живели: Илија Коларац, Борислав Пекић, проф.Вера Медаковић,проф.дрРадмила Милосављевић – Шајковић, игуманија Манастира Соколица, мати Макарија, академик Видојко Јовић. У Баваништу и данас живи и ствара академски сликар Васа Доловачки.