Манастир Баваниште

 

Mанастир је по предању подигнут у време буне банатских Срба (1594.) против турске тираније под вођством епископа вршачког Теодора Несторовића. Смештен је у шуми како би био заштићен од најезде Турака. Године 1716. бива спаљен, као и цело село. Одбегли народ се 1776. године враћа и подиже храм у центру села коју турци спаљују након 12 година. Године 1790. православни живаљ поново подиже храм који се и данас налази на истом месту. На месту спаљеног манастира 1857. године подигнута је капела на водици (испод саме цркве-капеле извире вода). У периоду када је првобитни манастир био срушен, до изградње нове капеле, народ није престајао да долази на Водицу како би уз молитву добијао духовно и телесно исцељење. У манастиру су се десила многа исцељења, а једно је записао свети владика Николај Жички Велимировић у својој књизи „Емануил“ у причи Вером излечена. 

 Манастир је увек имао чуваре без обзира што није било братства- монаштва у њему. Да манастир постане активан и да у њему заживи служба Богу, одлуку доноси епископ банатски Хризостом 1996. године. У манастир се досељавају два монаха који су започели обнову и рестаурацију старе цркве, као и изградњу конака, углавном од донација и помоћи верника. Приликом рестаурације цркве пронађена је оригинална плоча са натписом: „У име с. Троице сазидана је и посвећена, ова капела, Пресветој Богородици лета 1857. за време Г.Комп: Команданта Г. Капета Адолфа Еихбергера, и Госпа Лаитн Тиме Стојанова. Стефана: Манока: Зарије Сармеша: Петровића. И Г.Г.Пароха Иоана Милковича. Аксентија и Михаила Димича, трошком ревносног и благ: Обшчетства Баваништанског.“ Црква (капела) је проширена, озидана је часна трпеза, проширен олтарски део, ђаконик и проскомидија, дозидана је припрата. Урађен је иконостас са иконама Господа, Пресвете Богородице, Светог Јована, Светог Архангела Михаила и Светог Ђорђа, који је рад сестара из манастира Гргетег. Изнад царских двери постављено је распеће, рад оца Стефана из манастира Стубал. Живопис је започео Ђорђе Поповић, теолог из Панчева, а наставио је Ненад Грастић, живописац из Кикинде. У храму се налазе мошти Светог мученика Јакова Персијанца. У оквиру манастирског коплекса постоји конак који у приземљу има трпезарију за пријем гостију, кухињу и радионицу, а на спрату монашке келије. Од помоћних објеката изграђена је и манастирска пекара. Уз цркву је подигнута звонара. У манастирском братству су два јеромонаха а В.Д. Настојатељ манастира је јеромонах Серапион (Јевремов).

  

јеромонах Дамаскин (Радојчић) и јеромонах Серапион (Јевремов)