U vremenu tranzicije, krajem devedesetih godina dvadesetog veka, kada se
prvi put u istoriji dešava prelazak socijalističkog društva u
kapitalističko, posle ratova u bivšim republikama SFRJ, sankcija
međunarodne zajednice i na kraju bombardovanja od strane NATO zemalja,
došlo je do propasti velikih državnih i društvenih poljoprivrednih i
industrijskih preduzeća.
Posle svih ovih promena, koje su katastrofalno delovale na sve industrijske grane, mnogi radnici su ostali bez sigurnog posla koji su im garantovala ovako organizovana preduzeća. Najsposobniji od njih, privatnom inicijativom, u najtežim uslovima, pronalaze načine i otvaraju nove poslove. Tako da sada u mestu, sem prodavnica prehrambene i industrijske robe, različitih servisa za popravku aparata u domaćinstvu i ostalih uslužnih delatnosti, koje su sve u privatnom vlasništvu, imamo i prve manje proizvodne pogone.
Jedino preduzeće koje je društvenu imovinu zakonski prevelo u privatnu je Centroproizvod AD, pogon „Bilje“, Bavanište. U njemu je po starom Zakonu o svojinskoj transformaciji privatizovano 59,64% ukupnog kapitala. Ovaj udeo akcionari, zaposleni radnici, penzioneri i ostali zainteresovani građani, dobili su bez naknade. Ostatak, od 40,36% vrednosti ukupnog kapitala preduzeća, nalazi se u posedu državnog Akcijskog fonda. U pogonima preduzeća radi 32 stalno zaposlena radnika.
I u poljoprivredi, zbog njene specifične uloge socijalnog amortizera, koju su joj namenile sve tranzicijske vlasti, bez obzira na njihovo političko opredeljenje, mada sporije, dolazi do promena. Umesto propalih velikih društvenih poljoprivrednih gazdinstava i sitnih privatnih proizvodjača, stvaraju se prva domaćinstva organizovana po farmerskom principu. Poneka od njih, u svom privatnom vlasništvu, zajedno sa odgovarajućom mehanizacijom, već poseduju po stotinak i vise hektara poljoprivrednog zemljišta. Prilikom takvog visoko mehanizovanog načina proizvodnje uglavnom se koristi samo radna snaga članova najužeg domaćinstva, uz povremeno angažovanje sezonske radne snage. Pored svoje zemlje koju obrađuju ova domaćinstva uzimaju u zakup i tuđu. Pri tome najčešće se opredeljuju za primarnu ratarsku proizvodnju. Masovnija stočarska i industrijska finalizacija poljoprivrednih proizvoda jos nije zaživela. Sitna i mešovita domaćinstva, sa malim parcelama, pored ratarske proizvodnje za sopstvene potrebe, razvijaju kooperantske odnose sa prerađivaćima industrijskog i lekovotog bilja.
Posle svih ovih promena, koje su katastrofalno delovale na sve industrijske grane, mnogi radnici su ostali bez sigurnog posla koji su im garantovala ovako organizovana preduzeća. Najsposobniji od njih, privatnom inicijativom, u najtežim uslovima, pronalaze načine i otvaraju nove poslove. Tako da sada u mestu, sem prodavnica prehrambene i industrijske robe, različitih servisa za popravku aparata u domaćinstvu i ostalih uslužnih delatnosti, koje su sve u privatnom vlasništvu, imamo i prve manje proizvodne pogone.
Jedino preduzeće koje je društvenu imovinu zakonski prevelo u privatnu je Centroproizvod AD, pogon „Bilje“, Bavanište. U njemu je po starom Zakonu o svojinskoj transformaciji privatizovano 59,64% ukupnog kapitala. Ovaj udeo akcionari, zaposleni radnici, penzioneri i ostali zainteresovani građani, dobili su bez naknade. Ostatak, od 40,36% vrednosti ukupnog kapitala preduzeća, nalazi se u posedu državnog Akcijskog fonda. U pogonima preduzeća radi 32 stalno zaposlena radnika.
I u poljoprivredi, zbog njene specifične uloge socijalnog amortizera, koju su joj namenile sve tranzicijske vlasti, bez obzira na njihovo političko opredeljenje, mada sporije, dolazi do promena. Umesto propalih velikih društvenih poljoprivrednih gazdinstava i sitnih privatnih proizvodjača, stvaraju se prva domaćinstva organizovana po farmerskom principu. Poneka od njih, u svom privatnom vlasništvu, zajedno sa odgovarajućom mehanizacijom, već poseduju po stotinak i vise hektara poljoprivrednog zemljišta. Prilikom takvog visoko mehanizovanog načina proizvodnje uglavnom se koristi samo radna snaga članova najužeg domaćinstva, uz povremeno angažovanje sezonske radne snage. Pored svoje zemlje koju obrađuju ova domaćinstva uzimaju u zakup i tuđu. Pri tome najčešće se opredeljuju za primarnu ratarsku proizvodnju. Masovnija stočarska i industrijska finalizacija poljoprivrednih proizvoda jos nije zaživela. Sitna i mešovita domaćinstva, sa malim parcelama, pored ratarske proizvodnje za sopstvene potrebe, razvijaju kooperantske odnose sa prerađivaćima industrijskog i lekovotog bilja.
Нема коментара:
Постави коментар